Trgovina oružjem-najunosniji posao
Ratovi su povezani ne samo sa interesima političkih i vojnih „elita“, već i privrednih. Sa jedne strane milijarde ljudi ne mogu da zakrpe osnovne životne potrebe, iako većina radi, dok sa druge strane razne „elite“ proizvode sukobe i stvaraju profit za sebe.
Koliko je trgovina oružjem profitabilna, govore i podaci organizacije „Amnesti internešnel“. Prema podacima ove organizacije, vrednost globalnog izvoza oružja je 21 milijarda dolara, od čega 5 stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SAD, Francuska, Velika Britanija, Rusija i Kina) drže 88 odsto ovog tržišta. Ovaj podatak govori samo o legalnoj kupoprodaji, dok razne međunarodne organizacije procenjuju vrednost ukupne trgovine oružjem, uključujući i onu na crnom tržištu, na nekoliko stotina milijardi američkih dolara!!! U izveštajima „Amnesti internešnela“ navodi se da se godišnje u svetu proizvede čak 16milijardi komada municije različitog kalibra, što je više od dva metka po stanovniku planete!
Industrija oružja očito je jedna od retkih grana industrije koja uopšte ne trpi posledice globalne krize. Porast prometa te grane u proteklih pet godina je dokaz koji ide u prilog toj tvrdnji. Oružje i vojni materijal se najbolje prodaju na Bliskom istoku, gde je i najrazvijeniji organizovani kriminal, i gde ljudi najviše ginu.
Ono što je najgore u celoj priči je to što se mladi ljudi, u želji da na što lakši način dođu do para, upuštaju u ovaj ilegalan posao pokušavajući da zarade, a mnogi od njih, tj.velika većina završi ili u zatvoru ili, što je još gore, poginu pokušavajući da pobegnu...
Najprofitabilniji posao u zemlji Srbiji jeste trgovina narkoticima,trgovina oruzjem kao i belim robljem(trgovina ljudima pretezno zena zbog prostitucije).Vecina omladine zbog ekonomskih neprilika u porodici upusta se u takve rizicne poslove u nadi i zeljom za boljim zivotom.Nazalost,stvarnost je sasvim drugacija.Vecina od njih zbog nedovoljnog iskustva i velikih ambicija posrne u takvom biznisu i zavrsi tragicno.Mali broj ljudi uspeva da ispliva u takvim mutnim vodama a da ne snosi posledice svoga rada u zivotu.Zrenjanin kao grad u kome sam se rodio i u kom zivim moze da bude najbolji primer za to.Nekadasnji industrijski grad sa vizijom grad sa prosperitetom a danas mogu otvoreno da kazem veliko selo.Kada prolazim ulicama moga grada shvatam da to nije onaj grad u kome sam se rodio u kome sam prve korake napravio.U ljudima vise ne postoji ona energija koja je ovaj grad duhovno ispunjavala koja je ovom gradu ulivala nadu za bolje sutra.Vecina mojih kolega,prijatelja i saradnika u zelji da pronadju bolji zivot da pronadju nadu za boljim zivotom odlaze u druge vece gradove i napustaju Zrenjanin ne zeleci da se upustaju u poslove na kojima danas ovaj grad opstaje za koji mali broj ljudi zna ili cak ne zeli da zna.Realnost danasnjeg vremena i zivota u zemlji Srbiji je tako surova da moralne i duhovne vrednosti nemaju vise nikakvog znacaja ili kako bi rekao Niccolo Macciavelli "Cilj opravdava sredstvo".
Tacno tako kolega...Zalosno je sve to, ali sta da se radi,nazalost to je nasa surova realnost...