Budući biznismeni

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Postati vlasnik manje trgovačke radnje i nije tako teško. Za registraciju je potrebno 40 evra i pet dana, a za dve do tri nedelje moguće je dobiti i ostale dozvole, nabaviti robu, opremiti prostor… Mnogo teže je opstati, zadovoljiti kupca, namiriti državu i obezbediti profit. I radnja na ćošku i market na hektaru najverovatnije će prodati mleko, ali će se razlika osetiti u količini, ceni i sigurnosti daljeg plasmana.

Produbljivanje krize koja je pogodila potrošače, te rast cena za sedam odsto od početka godine i nevoljnost banaka da pozajmljuju novac - naprosto izbacuju hiljade maloprodaja iz posla. Za prvih devet meseci ove godine u Srbiji je zatvoreno nešto više od 15.000 STR radnji. To je oko pet odsto ukupnog broja privrednih subjekata u zemlji, pokazuju podaci Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Generalno se može reći da je klima za razvoj trgovine u oblasti maloprodaje nepovoljna. Prvo, svako ko osnuje malu STR radnju ima konkurenciju u velikim marketima i trgovinskim lancima.

Istovremeno, on mesečno ima 37 plaćanja za različite dažbine (porezi, doprinosi, komunalne nadležnosti, takse… sve do struje, vode, telefona…), dok je to, recimo, u Austriji 16, kažu u UPS.

Dodatno, vlasnik maloprodajnog objekta plaća struju i vodu skuplje od građana po 100 odsto, a komunalne usluge od 75 odsto pa do pet puta, zavisno od opštine. U Vojvodini su, recimo, računi za gas za sve koji prijave radnju veći nego za ostale građane za 40 do 80 odsto. U nekim opštinama kvadratni metar zakupa prostora povećan je za više od 50 odsto, a u Novom Sadu, zakupnina poslovnog prostora na nivou grada povećana je za 54 odsto.

Ukratko, čini se da je klima takva da se više isplati raditi na crno nego legalno se prijaviti i plaćati sve navedene dažbine državi. Ovom u prilog ide i to što neki vlasnici STR-a ne prijavljuju radnike ili ih prijavi na minimalnu platu, a razliku isplaćuje na ruke.