Budući biznismeni

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Postati vlasnik manje trgovačke radnje i nije tako teško. Za registraciju je potrebno 40 evra i pet dana, a za dve do tri nedelje moguće je dobiti i ostale dozvole, nabaviti robu, opremiti prostor… Mnogo teže je opstati, zadovoljiti kupca, namiriti državu i obezbediti profit. I radnja na ćošku i market na hektaru najverovatnije će prodati mleko, ali će se razlika osetiti u količini, ceni i sigurnosti daljeg plasmana.

Produbljivanje krize koja je pogodila potrošače, te rast cena za sedam odsto od početka godine i nevoljnost banaka da pozajmljuju novac - naprosto izbacuju hiljade maloprodaja iz posla. Za prvih devet meseci ove godine u Srbiji je zatvoreno nešto više od 15.000 STR radnji. To je oko pet odsto ukupnog broja privrednih subjekata u zemlji, pokazuju podaci Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Generalno se može reći da je klima za razvoj trgovine u oblasti maloprodaje nepovoljna. Prvo, svako ko osnuje malu STR radnju ima konkurenciju u velikim marketima i trgovinskim lancima.

Istovremeno, on mesečno ima 37 plaćanja za različite dažbine (porezi, doprinosi, komunalne nadležnosti, takse… sve do struje, vode, telefona…), dok je to, recimo, u Austriji 16, kažu u UPS.

Dodatno, vlasnik maloprodajnog objekta plaća struju i vodu skuplje od građana po 100 odsto, a komunalne usluge od 75 odsto pa do pet puta, zavisno od opštine. U Vojvodini su, recimo, računi za gas za sve koji prijave radnju veći nego za ostale građane za 40 do 80 odsto. U nekim opštinama kvadratni metar zakupa prostora povećan je za više od 50 odsto, a u Novom Sadu, zakupnina poslovnog prostora na nivou grada povećana je za 54 odsto.

Ukratko, čini se da je klima takva da se više isplati raditi na crno nego legalno se prijaviti i plaćati sve navedene dažbine državi. Ovom u prilog ide i to što neki vlasnici STR-a ne prijavljuju radnike ili ih prijavi na minimalnu platu, a razliku isplaćuje na ruke.

Ratovi su povezani ne samo sa interesima političkih i vojnih „elita“, već i privrednih. Sa jedne strane milijarde ljudi ne mogu da zakrpe osnovne životne potrebe, iako većina radi, dok sa druge strane razne „elite“ proizvode sukobe i stvaraju profit za sebe.

Koliko je trgovina oružjem profitabilna, govore i podaci organizacije „Amnesti internešnel“. Prema podacima ove organizacije, vrednost globalnog izvoza oružja je 21 milijarda dolara, od čega 5 stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SAD,  Francuska, Velika Britanija, Rusija i Kina) drže 88 odsto ovog tržišta. Ovaj podatak govori samo o legalnoj kupoprodaji, dok razne međunarodne organizacije procenjuju vrednost ukupne trgovine oružjem, uključujući i onu na crnom tržištu, na nekoliko stotina milijardi američkih dolara!!! U izveštajima „Amnesti internešnela“ navodi se da se godišnje u svetu proizvede čak 16milijardi komada municije različitog kalibra, što je više od dva metka po stanovniku planete!

Industrija oružja očito je jedna od retkih grana industrije koja uopšte ne trpi posledice globalne krize. Porast prometa te grane u proteklih pet godina je dokaz koji ide u prilog toj tvrdnji. Oružje i vojni materijal se najbolje prodaju na Bliskom istoku, gde je i najrazvijeniji organizovani kriminal, i gde ljudi najviše ginu.

Ono što je najgore u celoj priči je to što se mladi ljudi, u želji da na što lakši način dođu do para, upuštaju u ovaj ilegalan posao pokušavajući da zarade, a mnogi od njih, tj.velika većina završi ili u zatvoru ili, što je još gore, poginu pokušavajući da pobegnu...

Prostitucija podrazumeva prodaju ženskog seksa muškarcima za novac, hranu, materijalna dobra ili zaštitu. Hiljadama godina ljudi su osuđivali žene za prostituciju. Muškarci na vlasti osuđuju žene, krivično ih gone, a istovremeno ih muškarci kupuju na ulicama, u barovima i bordelima. Vreme je da žene vide prostitutke kao sestre, da pitaju: Kakav je zaista vaš život? Kako ste dospele u taj položaj? Šta znači postojanje prostitucije za sva prava žena i jednakost u društvu?

Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici – one sa najmanjim društvenim uticajem. Žene koje završe kao prostitutke su najsiromašnije.Mnoge bez doma ili su često izbeglice. One su jedna od grupa žena prema kojima se najviše vrši diskriminacija. Društvo mrzi žene koje se bave prostitucijom a u isto vreme ih proizvodi i eksploatiše. To su najčešće žene koje imaju malo drugih alternativa da ishrane sebe i svoju decu.

Prostitucija je forma seksualne eksploatacije gde žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. Prostitucijom se narušava ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo koji su osnova svih ljudskih prava. Prostitucija je način da muškarac ima pristup ženskim telima i seksualnosti, a zasnovana je samo na moći novca i prisile. Prostitucija, kao i fizičko nasilje, je način da muškarci kontrolišu žene.

Političke i ekonomske promene u Istočnoj i Srednjoj Evropi donele su mnoge promene. Otvaranjem granica kapitalizmu porašće, takođe, seksualna eksploatacija žena. Pornografija je isto tako u porastu. Žene u pornografiji su prostitutke. Bukvalno značenje reči "pornografija" je fotografisanje prostitutki. Muškarci kupuju njihova tela i seks kroz slike ali, pre svega, one su stvarne žene i imaju ista osećanja kao i druge žene.

Strašno je kako je život nekad surov. Šta to treba da ti se desi da ti ne vidiš izlaz nigde drugo nego u tome? Kako pomoći takvim ženama i devojčicama? Država umesto što ih kažnjava bi trebala da nađe način da im pomogne... Jer sve su one nečije ćerke, sestre i žene...

Kad idemo na neki odmor, bilo to letovanje ili zimovanje moramo se pobrinuti oko mnogo detalja, a najveću pažnju moramo posvetiti odabiru agencije preko koje želimo da idemo na odmor, pošto su sve masovnije prevare „proverenih“ agencija, koje imaju zvučno ime. I sama sam bila žrtva jedne takve prevare. Ovog leta momak i ja odlučili smo se za turistički aranžman u organizaciji jedne “poznate” agencije u hotelu sa 4* na Grčkom ostrvu Zakintos. Želeli smo lep i pristojan hotel, dobru uslugu, čisto i bistro more, i nismo žalili da damo novac za tako nešto. Hotel je predstavljem sa 4* kako u agencijskom katalogu tako i na njihovom web site-u. Medjutim po dolasku u hotel ustanovili smo da se radi o najstrašnijoj prevari jer je hotel kategorizacije 2* a ne 4* kako je navedeno u svim katalozima u Novom Sadu!!! Po ulasku u hotelske sobe ustanovili smo da je voda u česmama slana te nismo ni zube mogli oprati niti se pošteno tuširati. Pojedini gosti su dobili umesto četvorokrevetnih soba vojničke krevete na sprat , a kod nekih se izlivala kanalizacija u kupatilu pa je dolazilo do poplave ! Vrhunac priče je kada smo videli švedski sto i "bogat" MENU koji je svakog dana bio isti. (2 kofe džema, 1 posuda sa maslacom, i 1 posuda sa pavlakom). Sigurno će se složiti pripadnici jačeg pola da je hrana u vojsci bila bolja od ove koju smo mi imali. U pisanom upustvu koje smo dobili uz avio karte stajalo je da se ležaljke i suncobrani naplaćuju svuda sem na privatnim, hotelskim plažama i oko bazena gde je uslov popiti piće. Osoblje ovog hotela je svim gostima naplaćivalo ležaljke i suncobran 7 EUR dnevno, iako se hotel nalazi na samoj plaži, čime su svi gosti bili izloženi neplaniranom trošku. Tuš na plaži i oko hotelskog bazena nije funkcionisao 10 dana pa je osoblje hotela upućivalo goste da nakon izlaska iz vode koriste tuševe u svojim sobama (kao što rekoh ranije sa slanom vodom). Za vreme boravka kontaktirali smo i predstavnika agencije u nadi da će nam rešiti problem, medjutim ništa nije preduzeto. Drage moji otvorite MILION očiju jer su PREVARANTI SVUDA OKO NAS !!!

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Svedoci smo sve češćih prevara i malverzacija „biznismena“ koji se bave izgradnjom i prodajom stanova. Malo-malo pa u novinama osvane neki člankak tipa „Prevareni za stanove“ ili „Jedan stan prodat više puta“. Pre neki dan na vestima sam čula jednu vest koja me je toliko šokirala da se sa na prvi mah nasmejala a onda i skenjala jer nisam mogla da verujem da je jedan stan u Beogradu prodat čak 70 puta!!!

Najčešće prevare se dešavaju prilikom kupovine stanova u izgradnji. Investitori ove stanove daju po nižoj ceni (kvadrat stana u izgradnji je jeftiniji od kvadrata gotovog stana), pa kupci da bi uštedeli ili za manje para dobili veći stan, naivno daju pare unapred investitoru koji neretko ne završi započetu zgradu i nestane bez traga, pa kupac ostane i bez para i bez stana. Neki od tih ljudi ceo život štede da bi rešili sebi ili nekom svom stambeno pitanje, i onda se pojavi neki malverzant koji ih na finjaka i na brzinu prevari.

Država je nemoćna da stane na put ovim prevarantima, jer ne postoji institucija koja bi na jedinstven način vodila evidenciju o pravnim poslovima vezanim za nekretnine. Jedino što se povodom ovoga može uraditi, jeste da se svaki budući kupac dobro raspita o svim detaljima vezanim za stan, ko je investitor, ko je izvođač radova, ako je gotov stan u pitanju, ko je bivši vlasnik tog stana, i da ima uvid u sva pravna i stvarna stanja povodom nekretnine. Ako i pored svega ovoga, bude prevaren, teško da mu koji sud ili vlast može pomoći, tako da, budite oprezni.

Poznato nam je svima da su vodeće pozicije svih većih i važnijih firmi rezervisane za muškarce, pa se nekad prosto zapitam zašto li se uopšte trudim, kad mi očigledno fali nešto i to nigde drugde  nego u gaćama.

Pre par meseci sam bila na razgovoru za posao, i od svih kandidata koji su konkurisali za to radno mesto, izbor je pao na mene i na jednog momka. Nas dvoje smo bili naknadno pozvani na zajednički razgovor na kojem će odlučiti koga će primiti. Naravno, primili su njega i to samo zbog toga što sam ja u dugoj vezi, a on trenutno nema vezu, pa nema šta da ga "odvraća od posla". Iako sposobnija i stručnija za taj posao, nisam primljena, već je primljen taj momak koji na neka osnovna pitanja nije imao odgovor, ali nema veze, naučiće.

Ako ništa drugo, ovo mi je bila važna lekcija za ubuduće, da znam kako da se postavim i da znam šta smem, a šta ne smem da kažem budućem poslodavcu. A i kad malo bolje razmislim, oni su ti koji su na gubitku, a ne ja.  (Dalje)

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 (Dalje)